Вести

Прелиминарни резултати провере музичких способности - мајски рок

18 maj 2022

Кандидати на листи су задовољили критеријуме за проверу музичких способности за упис у основну  музичку школу за наведени инструмент. За све додатне информације можете се обратити путем школског мејла Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Коначна листа примљених кандидата биће објављена 23. маја 2022. године.

Muzička kreativnost i mentalne bolesti

Svi znamo kako su umetnici predstavljeni u holivudskim filmovima - opsednuti, ludi, asocijalni, stvaraju u 3h ujutru, sa ogromnom dozom kretivnosti… Ali da li je baš tako? Da li su režiseri (mediji) u pravu kada nas prikazuju kao depresivne, anksiozne ili šizofrene? Da li stvarno moramo biti ludi kako bi iskazati kreativnost koja je potrebna jednom vrhunskom kompozitoru?

Radovi savremenih naučnika, svakako ukazuju na veliku rasprostranjenost mentalnih bolesti među kreativnim ljudima (piscima, pesnicima, slikarima, kompozitorima). Najčešće su prisutni poremećaji raspoloženja, gde oboleli umetnici imaju velike oscilacije (promene) u ponašanju; u jednom momentu se osećaju kao da ništa ne mogu da rade, samo bi da spavaju i leže u krevetu, dok u narednom, misle da mogu da napišu tri ciklične kompozicije, dve simfonije i sedam etida. Najčešće bolesti raspoloženja kod muzičara jesu depresija, bipolarni i šizofreni poremećaj. Znači, Holivud ipak ima neko pokriće za silne filmove o opsednutim muzičarima.

Iako po statistikama vidimo da 4 od 10 muzičara-kreativaca boluje od nekog poremećaja raspoloženja, da li je to uslovno? Da li znači da ako smo bipolarni, bićemo ujedno i kreativni? Studije koje su proučavale kreativnost kod osoba sa poremećajima raspoloženja pokazale su da se samo 8% bipolarnih pacijenata može smatrati kreativnim. To je, možemo se složiti, veoma malo. Zaključujemo da, iako je među kreativnim ljudima često prisutna bipolarnost, ova manično-depresivna bolest je u svom razvijenom obliku retka. Odgovor na naše prvobitno pitanje je da bipolarnost u umerenom obliku podstiče kreativnost, ali ne moramo biti “ludi” da bismo odlično stvarali.

Naučnici su hteli još bolje da upoznaju psihologiju kompozitora, te su započeli sa istraživanjima biografija istih, u nadi da će naći određene detalje iz života koje bi ukazale na neku mentalnu bolest. Međutim, ovo je bio vrlo škakljiv posao: istraživani kompozitori su živeli pre puno decenija, njihovi biografi niti su se razumeli u psihijatriju, niti su bili u mogućnosti da protumače svaki detalj iz života, a i često su bili veoma pristrasni u biranju i tumačenju činjenica dotičnih. Tipičan primer je Hendl za koga su mnogi autori smatrali da je bipolaran. Međutim, nedostatak biografskih materijala i pouzdanih medicinskih izveštaja je činio svaki zaključak prenaglim i nesigurnim.

Iz celog ovog istraživanja, naučnici su uspeli da se slože oko dijagnoza nekih poznatih klasičnih muzičara i kompozitora:
Berlioz - bipolarni poremećaj
Brams - bipolarni poremećaj
Čajkovski- bipolarni poremećaj
Dipark - bipolarni poremećaj
Gluk - bipolarni poremećaj
Kerubini - bipolarni poremećaj
Maler - bipolarni poremećaj i opsesivno kompulsivni poremećaj
Mendelson - bipolarni poremećaj
Mocart - bipolarni poremećaj
Musorgski - psihoza (zloupotreba alkohola)
Rahmanjinov – depresija
Rosini - bipolarni poremećaj
Skrjabin - bipolarni poremećaj
Šopen - depresija (urođena?)
Štraus Johan– panični poremećaj (fobije)
Šubert - bipolarni poremećaj
Šuman - bipolarni poremećaj
Vagner - bipolarni poremećaj

Aja 012Možda ima dobar uticaj na kreativnost, ali definitivno ne na privatne živote: kod trećine kompozitora je prisustvo poremećaja raspoloženja uticalo na prestanak njihovog kreativnog rada i narušavanje odnosa sa okolinom. Robert Šuman je tipičan primer kompozitora koji je oboleo od poremećaja raspoloženja. Umro je u psihijatrisjkoj ustanovi 1856. godine, nakon što je pokušao sebi da oduzme život bacivši se sa mosta 1854. godine. Njegova kreativnost i stvaralački opus znatno su opadali tokom života, kao posledica bipolarnog poremećaja. Bipolarni poremećaj je u 70% slučajeva genetski prenosiv - prenosi se iz generacije u generaciju, a Šuman je imao veoma burnu porodičnu istoriju. Tako da, iako se smatra da je umro od sifilisa, sa sigurnošću možemo reći da je bipolarnost imala ekstremno veliki uticaj na smrt.

Još jedan primer kompozitora sa mentalnim oboljenjem je Gustav Maler, koji je bio opsesivno neAja 013urotična ličnost. Kod njega se ova bolest ogledala u komponovanju, kad je previše pažnje poklanjao detaljima. Imao je problema u kontroli pokreta, što je dovelo naučnike do pretpostavke da je imao Sidenhamovu horeju (mentalno oboljenje vezano za poremećaj kretanja). Pored navedenih bolesti, Malerova nestabilnost raspoloženja i porodična istorija psihijatrijskih poremećaja (brat Alojz je bio bipolaran, sestra Justin je imala halucinacije, a brat Oto je izvršio samoubistvo) takođe ukazuju na bipolarni poremećaj, koji neretko ide u kombinaciji sa nekim poremećajem kretanja.

Još jedan momenat koji je uticao puno na stvaraoce jesu droga i alkohol. Kombinacija ove dve supstance i emotivna nestabilnost, kompozitori su bili idealno područje za formiranje neke mentalne bolesti. Smatra se da je kod većine kompozitora, kod kojih je dijagnostikovan neki teži oblik mentalne bolesti, ona bila prouzrokovana (zlo)upotrebom alkohola, bolesti zavisnosti ili sifilisa (polno prenosive bolesti).

Šta iz svih ovih informacija možemo da zaključimo? Biografski, istina je da veliki kompozitori jesu imali “falinke”. Ali je istina isto tako, da u XVIII i XIX veku, nisu  mnogo obraćali pažnju na mentalno zdravlje. Sa bipolarnim poremećajem, verujem da je lakše stići na to mesto “vatrometa boja i zvukova” (manije) iz kog crpimo kreativnost, ali ne verujem da je ono nedostižno ni nama, obični smrtnicima. Iz naučnog materijala možemo zaključiti da iako postoji veza između komponovanja i bipolarnog poremećaja, ne postoji povezanost između muzičkog stvaranja i šizofrenije (koja je najčešće prikazana u filmovima o kompozitorima) – nema poznatih biografija muzičara sa ovom dijagnozom.
Slede linkovi za trejlere nejih od najpoznatijih filmova koji prikazuju muzičare na Holivudski način. Ako ste ih gledali, ili planirate, da li mislite da su verno prikazani? Da li mislite da su utopijski/idealizovani? Da li tako zamišljate svoj budući život? Da li mislite da biste bili kreativniji ukoliko biste imali neku mentalnu bolest?

https://www.imdb.com/title/tt0253474/ - Pijanista (2002.)
https://www.imdb.com/title/tt0086879/ - Amadeus (1984.)
https://www.imdb.com/title/tt0117631/ - Sjaj (1996.)
https://www.imdb.com/title/tt2582802/ - Ritam ludila (2014.)

Aja Timotić, violončelo, IV razred SMŠ
klasa prof. Danijela Milutinović Nenić


Галис информ. систем

GALIS logo

Унос и преглед оцена и изостанака за наставнике, ученике и родитеље

Saradnja sa porodicom

mailbox 341744 640

Драги родитељи, придружите нам се у заједничком музицирању!

Музичка школа Др Војислав Вучковић
Кондина 6, 11000 Београд
Тел/факс: 011 3241-169
Е-пошта: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.