Johan Nepomuk Humel

Johan Nepomuk Humel (1788 – 1837) je bio austrijski kompozitor i pijanista, koji je živeo i stvarao na prelazu iz klasicizma u romantizam. Svojevremeno je bio jako cenjen i popularan kao kompozitor, ali, nažalost, njegova muzika je vremenom izgubila na popularnosti.

Bio je sin jedinac Johanesa i Margarete Humel. Odrastao je u muzičkoj porodici, otac Johanes bio je dirigent u vojnom orkestru u Beču. Pokazuje talenat i interesovanje za muziku već kao malo dete. Sa osam godina počeo je da uči kod Volfganga Amadeusa Mocarta, koji je bio fasciniran talentom i mogućnostima mladog Johana. Kod Mocarta je 2 godine živeo i učio potpuno besplatno. Prvi javni nastup imao je sa 9 godina, gostovao je na jednom od Mocartovih koncerata.

Nakon debitantskog koncerta, otac ga je poveo na turneju po Evropi. U Londonu je upoznao i radio sa Klementijem i Jozefom Hajdnom. Hajdn je, čak, i napisao klavirsku sonatu posvećenu Humelu (Hob. XVI: 36, u cis molu), koju je Humel premijerno izveo na koncertu u Londonu. Zbog izbijanja francuske revolucije, Humel je morao da otkaže koncerte u Španiji i Francuskoj i vrati se u Beč. U Beču je radio sa Johanom Albrehtsbergerom, Hajdnom i Salijerijem.

Marko 103 m 1Upoznaje mladog Betovena, koji je, takođe, učio kod Albrehtsbergera i Hajdna, i postaju prijatelji. Priča se, ipak, da je Betovenov dolazak potpuno “uništio” Humelovo samopouzdanje, ali da se nakon određenog vremena oporavio. Prijateljstvo Betovena i Humela bilo je puno uspona i padova, ali koliko god su se svađali, uvek bi se na kraju pomirili. Betoven je, čak, tražio da Humel svira na njegovom memorijalnom koncertu, 1827. godine. Na tom koncertu, Humel se sprijateljio sa Francom Šubertom, koji je napisao 3 sonate posvećene Humelu (D958, D959 i D960), ali su izdavači napisali da su posvećene Robertu Šumanu.


1804. godine, počinje da radi na dvoru Nikolausa II Esterhazija kao koncermajstor, zamenivši Hajdna na toj poziciji. Bio je u službi Esterhazijevih 7 godina, dok nije otpušten, jer je počeo da zapostavlja svoje obaveze. Godine 1811, vraća se u Beč. Oženio se operskom pevačicom, Elizabetom Rekel, sa kojom je imao dva sina, Edvarda, koji je bio pijanista i dirigent, i Karla, koji je postao poznati pejzažista.

U periodu od 1816. do 1818, radi kao kapelmajstor u Štutgartu, a od 1819. do smrti u Vajmaru, gde je upoznao i sprijateljio se sa Geteom. Tokom boravka u Vajmaru, Humel je od tog grada napravio evropsku predstavnicu muzike.

1837. godine, zdravlje počinje da ga izdaje i umire u 54. godini života.

Marko 104

Humel je u svom stvaralaštvu izabrao drugačiji put od Betovena. U klavirskoj sonati u fis molu i fantaziji za klavir, proširuje i rasteže sonatni oblik i ispituje granice klasične harmonije. Najviše je pisao za klavir: 8 koncerata, 10 sonata, 8 klavirskih trija, klavirski kvartet, kvintet, 2 klavirska septeta...

Vidimo da je Humel imao sve predispozicije da bude (i ostane) poznat kao kompozitor: imao je uspešnu pijanističku karijeru, učio je kod najboljih kompozitora svog vremena, bio je blizak prijatelj sa mnogim kompozitorima koji su, i dan-danas, popularni, i stvarao je, pre svega, lepu i kvalitetnu muziku... Ali, izgleda, da se ne može ni pretpostaviti ko će nakon svoje smrti ostati poznat, a ko ne. Humel i njegova muzika, nažalost, nisu prošli test vremena, ali, ponekad, nađu mesto na repertoaru poznatih izvođača i orkestara danas.

 

 

 

Humel - Koncert za klavir br. 2

Humel - koncert za trubu Es-dur

Marko Cakić, klavir, IV razred SMŠ
klasa prof. Ljiljana Felker

  • Datum pisanja: .
Muzička škola Dr Vojislav Vučković
Kondina 6, 11000 Beograd
Tel/fax: 011 3241-169