Kamij Sen-Sans

Šarl Kamij Sen-Sans (Charles Camille Saint-Saëns) je bio  francuski kompozitor, orguljaš, pedagog i dirigent. Rođen je u Parizu 1835. i bio je jedino dete Viktora i Francis-Klemens Sen-Sans.

Nažalost, te iste godine, otac mu umire od tuberkuloze i on ostaje da živi sa majkom i njenom tetkom, Šarlotom Mason. Sa 3 godine, Sen-Sans pokazuje interesovanje za muziku i oduševljava Šarlotu svojim apsolutnim sluhom. Ona počinje da ga uči osnovama klavira, a kasnije, sa 7 godina postaje učenik Kamij-Mari Stamatija. Sen-Sansova majka je bila svesna talenta svog sina, ali nije želela da postane poznat tako mlad i nije forsirala javne nastupe. Od 5. godine povremeno drži manje koncerte, ali tek sa 10 godina održava svoj prvi veliki koncert u Plejel Holu, gde izvodi Betovenov Treći koncert za klavir i Mocartov Koncert za klavir u B-duru. Harold Čarls Šonberg, američki muzički kritičar, je izjavio: “Mnogi ne shvataju da je Sen-Sans bio najtalentovanije čudo od deteta u istoriji, čak talentovaniji od Mocarta.”

Pored muzike, Sen-Sans je voleo književnost, matematiku, filozofiju, astronomiju i učio je grčki i latinski.

Sa 13 godina, 1848. Godine, primljen je na Pariski konzervatorijum, gde je pored klavira učio i da komponuje i da svira orgulje. U toku studija komponovao je Simfoniju u A-duru i horski komad “Les Djinns”, oba iz 1850. godine. Svojim prvim “profesionalnim” delom smatrao je “Trois Morceaux'', delo napisano za harmonijum.
Pošto je 1853. godine završio studije, počeo je da radi kao orguljaš u raznim crkvama u Parizu. Mnogi savremeni muzičari su se divili Sen-Sansovom sviranju, uključujući Vagnera, Šumana i Lista, koji ga je, nakon što je čuo kako svira, proglasio najboljim orguljašem na svetu.

Radio je kao orguljaš do 1861. godine, kada se zaposlio kao profesor orgulja i klavira u Nidermejer školi u Parizu. Jedan od njegovih učenika bio je Gabriel Fore. Za svoje učenike je počeo da komponuje “Karneval životinje”, jedno od njegovih najpoznatijih dela, ali ga nije završio sve do 1886., kada je već odavno prestao da radi kao profesor. Dao je otkaz 1865. godine, da bi se posvetio komponovanju. Bio je impresioniran Listovom simfonijskom poemom i i sam je počeo da ih komponuje. Takođe je napisao i 12 opera, od kojih je najpoznatija “Samson i Dalila''.

Kada je u julu 1870. godine izbio Francusko-pruski rat, Sen-Sans je služio u Nacionalnoj gardi, ali je u maju 1871. godine uspeo da pobegne u Englesku. Krajem iste godine se vratio u Pariz da živi sa majkom i saznao je da je osnovano Francusko nacionalno udruženje muzičara. Sen-Sans je postao podpredsednik.

Sofija 031 1875Godine 1875. se oženio Marijom-Laurom Trufe, sestrom jednog od njegovih učenika. On je tada imao skoro 40 godina, a njegova žena samo 19. Dobili su dva sina, ali brak nije bio srećan. Na početku im je probleme zadavala Sen-Sansova majka, koja nije podržavala brak, ali ubrzo ih je zadesila velika tragedija. 1878. izgubili su oba deteta - stariji je pao sa prozora kada je imao 2 godine, a mlađi, beba od 6 meseci, je umro od upale pluća svega par nedelja kasnije. Nakon toga su živeli zajedno još 3 godine, ali je Sen-Sans ženu krivio za pad starijeg dečaka i to im je uništilo brak. U julu 1878. godine je sa ženom otputovao na odmor u Overnju (centralna Francuska). U toku noći 23. jula, on je nestao iz hotela i nije sa vraćao. To je bio poslednji put da su se Sen-Sans i Marija videli. Nikad se nisu zvanično razveli. Marija se vratila svojoj porodici, a Sen-Sans se posvetio radu, pogotovo operi.

Naredne godine je proveo komponujući i putujući - posetio je čak 27 različitih zemalja, mada je najčešće putovao u Nemačku i Englesku, gde je bio veoma popularan. Nažalost, majka mu je umrla krajem 1888. i on je to loše podneo - pao je u depresiju, imao insomniju, pa čak i suicidne misli. Preselio se u Alžir i do maja 1889. nije mogao da komponuje. Posle prvobitnog očaja zbog gubitka majke, nastavlja da komponuje, putuje i održava koncerte. Prvi put je otputovao u Ameriku, u Čikago, 1893. godine i tamo je izvedena njegova opera “Phryné”. Dva najpoznatija dela koja je napisao u 1890-im su Peti klavirski koncert i jednostavačna fantazija “Afrika”, koja je izveo u Plejel Holu, 1896., na desetogodišnjicu njegovog prvog velikog koncerta, u istoj toj sali. Još jedan značajan koncert održan je na Kembridžu, u junu 1893., gde su Sen-Sans, Čajkovski i Bruh zajedno nastupali.

Početkom 20. veka se seli nazad u Pariz. Kako je već ostario, ređe putuje i drži koncerte. Održao je oproštajni koncert u Parizu 1913., mada je kada je počeo rat, nastavio da nastupa i dobijeni novac daje u dobrotvorne svrhe. Poslednji koncert je održao u novembru 1921. godine, takođe u Parizu. Mesec dana kasnije se seli u Alžir, gde i umire 16. decembra iste godine, nakon srčanog udara. Sahranjen je u Parizu i, neočekivano, sahrani je prisustvovala njegova žena.

 

Sen-Sans: "Dance macabre"

Sen-Sans: "Karneval životinja"

 

Sofija Mihailović, flauta, III razred SMŠ
klasa prof. Ivana Popović

  • Datum pisanja: .
Muzička škola Dr Vojislav Vučković
Kondina 6, 11000 Beograd
Tel/fax: 011 3241-169