Dragana Ignjatović

Драгана Игњатовић рођена је 1973. године у Београду. Нижу и средњу музичку школу „С. С. Мокрањац“ у Београду завршила је у класи проф. Мирославе-Лили Петровић. Са шеснаест година уписује Факултет музичке уметности такође у Београду, у класи проф. др.х.ц. Арба Валдме. Године 1993. завршава основне студије клавира са просечном оценом 9.55 и оценом 10 из главног предмета, као и са наградом из фонда Јелене Павловић за најуспешнијег дипломираног студента клавирског одсека. Исте године уписује Хохшуле фур Музик (Hochschule für Musik) у Кeлну у класи професора др.х.ц. Арба Валдме, где 1996. године завршава М.А. студије са највишом оценом (као стипендиста DAAD стипендије- Deutscher Akademischer Austausch Dienst). Исте године, у истој класи уписује последњи степен, Концертегзамен (Konzertexamen), који завршава такође са највишом оценом 5. децембра 1999. године. Упоредо са тим, у јануару 2000. године брани титулу магистра уметности на Факултету музичке уметности у Београду у класи др.х.ц.Арба Валдме на тему ,,Улога пијанистичких средстава у изградњи сонатне форме код Франца Листа (на примеру ха-мол сонате)''. Октобра 2015. године, на Факултету музичке уметности у Београду брани титулу доктора уметности у класи ред. проф., маг. Нинослава Живковића, на тему ,,Интерпретациона проблематика Бетовенове клавирске сонате оп. 111”. И магистарске и докторске студије завршила је са просечном оценом 10.00 и оценом 10 из главног предмета.

Добитник је многобројних националних и интернационалних награда и признања, од којих су најзначајније:

  • 1987. Прва републичка и савезна награда;
  • 1989. Прва републичка и савезна награда;
  • 1988. Представник Југославије на радијском такмичењу Кончертино Прага;
  • 1990. Финалиста међународног такмичења Емил Хајек у Београду и добитник специјалне награде за „бриљантно извођење Шопенових етида”;
  • 1992. Представник радио телевизије Београд на евровизијском такмичењу младих уметника;
  • 1993. Друга награда на интернационалном конкурсу пијаниста "Дунав/Danube" у Новом Саду, као и специјалне награде за извођење Бах-Бузонијеве чаконе у д-молу;
  • 1994. Финалиста међународног такмичења Jeunesse Musicalles у Београду;
  • 2000. Прва награда на интернационалном такмичењу пијаниста у Лодону (EPTA  foundation, London);

Све време своје каријере активно концертира као солиста (преко 60 солистичких концерата

у земљи и иностранству) и као камерни музичар (у дуу и трију) са истакнутим солистима као што су: Aлиса и Наталија Маргулис, Андреа Дука-Ловенштајн, Гија Јашвили; Хенри Зигфридсон, Драгана Југовић- Дел Монако, Марија Шпенглер, Јасна Максимовић, Драгана Југовић- дел Монако, Светлана Сердар, Срђан Сретеновић, Неда Хофман, Гаља Вранешевић, Јасна Миличић и други. Такође, наступала је и као солиста са многобројним домаћим и страним камерним саставима и симфонијским оркестрима широм бивше Југославије, као и у иностранству: у Словенији, Хрватској, Македонији, Грчкој, Немачкој, Аустрији, Италији, Француској, Енглеској, Белгији, Финској, Јапану, Естонији, итд.

Усавршавала се на семинарима неколицине пијаниста међу којма су: Карл-Хајнц Кемерлинг, Паул Бадура- Шкода, Леон Флајшер, Димитриј Башкиров, Пјер-Лорен Емар, Павел Гиљилов, Игор Ласко, Борис Романов, Арбо Валдма, Рита Кинка, затим Кронос квартет (камерна музика) и други.
Снимала је и гостовала на многим радио и телевизијским станицама у земљи: РТС, БК, студио Б, као и ван ње: АRTE, WDR, RTL, RTL2, итд.

Поред студија клавира у Келну, у јуну 2002. годинне завршава и Концертегзамен (Konzertexamen) студије из чембала- на одсеку за рану музику, у класи еминентног чембалисте и проф. Кетила Хаугзанда (студента чувеног холандског чембалисте Густава Леонхарда), као и одсек за рану камерну музику (са триом) у истој класи. Искуство са ових студија у многоме јој је помогло да разуме естетику, артикулацију, орнаментику и уопштено изражајна средства ренесансне и барокне музике из угла оригиналног инструмента, на ком је она и писана и пренесе га на своје интерпретације барокних дела на клавиру, као и касније у педагогију, тј. рад са својим ђацима на овим делима.

Од новембра  2002. године стално је запослена као професор клавира у средњој музичкој школи „др Војислав Вучковић“ у Београду. Њени ђаци носиоци су многобројних награда и признања на националним и интернационалним такмичењима и фестивалима у Србији и иностранству. Такође, наступали су и на бројним концертима у земљи и иностранству солистички, у различитим камерним саставима и као солисти са оркестром.

„Драгана Игњатовић је својим свирањем неоспорно приказала највише достигнуће „Валдмине школе“, у којој се пре свега негују нарочита култура тона и слојевитост пијанистичког израза. Микроскопски анализиран нотни текст у свим изведеним композицијама (Бах: Чакона де-мол, Бетовен: Соната оп.57 и Лист: Соната ха-мол) обиловао је изненађујућим идејно-тонским решењима, која су јасно и прегледно успоставњена у пијанистичком менталитету младе уметнице.“

Маја Смиљанић-Радић, „Наша борба“, 27. 02. 1998.

„Пијанисткиња Драгана Игњатовић, својим синоћњим наступом у Градској кући „приковала“ је публику до последњег тона на клавиру. Бузонијева обрада Бахове чаконе у де-молу изведена је на технички бриљјантан начин са изванредно искоришћеним динамичким контрастима и пажљивом употребом педала. У Карневалу Роберта Шумана уметница је у потпуности искористила изражајне могућности инструмента. Напете промене између одсека пуних енергије и лирских одломака савршено су јој успевале. Нежно сањарска или разиграна места обликовала је једнако убедљиво као и драматичне одсеке композиције. Вешто је дочарала везу између минијатура и њихове разнолике карактере, чиме се пажња слушаоца ни у једном тренутку није губила. Концертна „Риголето парафраза“ Франца Листа и његова соната у ха-молу биле су прави бисер концерта. Широке акорде изложила је величанствено, а насупрот њима, дуге мелодијске линије „приковале“ су публику пажњом. Пијанисткиња је показала задивљујућу осетљивост на звук и тонски рафинман, тако да се напетост задржала последњег тона. Нико није дошао на идеју да аплаузом ремети тиху завршницу сонате, након које је следио заслужени громогласни аплауз.“

Маркус Милер, „Рајнише пост“, 8. 04. 2009.

„Судећи по утиску који сам добио слушајући младу пијанисткињу Драгану Игњатовић, сматрам да се у њеном случају ради о изузетном музичком таленту, који сувереном пијанистичком техником са лакоћом интерпретира и најтеже композиције са пуно темперамента и топлине.“

Академик, проф.Станојло Рајичић

Klavir

Музичка школа Др Војислав Вучковић
Кондина 6, 11000 Београд
Тел/факс: 011 3241-169
Е-пошта: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.