Opera kao Mocartova strast

Volfgang Amadeus Mocart, rodjen 27. januara 1756. godine u Salcburgu u današnjoj Austriji, kao najmladje od sedmoro dece, jedan je od najznačajnijih i najuticajnijih svetskih kompozitora klasične muzike.

Uprkos kratkom životu koji je trajao samo 35 godina, podario je više od 600 dela gotovo svih žanrova tadašnjeg vremena. Zajedno sa Hajdnom i Betovenom doveo je do vrhunca dostignuća bečke klasične škole. Mnoge od njegovih kompozicija danas su priznate kao vrhunci simfonijskog, koncertantnog, kamernog, operskog i horskog repertoara. Svoj dar za muziku i talenat pravog genija počeo je da iskazuje od malih nogu, a kratak životni vek nije ga sprečio u tome da i dan danas njegova muzika izaziva oduševljenje i hvaljenje. Tako je, sve do današnjeg dana, Mocart ostao upamćen kao istinsko čudo od deteta, a verovatno neće prestati da iznova fascinira i buduće generacije.

Za svog života napisao je 22 opere, a svaka od njih autentična je na svoj način. Ono što ih čini tako posebnim jesu neverovatno ekspresivne melodije koje sledeći sam žanr opere, donose paletu različitih emocija kao što su ljubav, mržnja, radost, bol, ravnodušnost i ushićenje, ali i mnoge druge. Mocartova sofisticirana upotreba orkestra i raznolikosti zvučnih boja, idealno izražava emocionalna stanja operskih likova, kako tokom dramatičnih radnji, tako i tokom komičnih trenutaka. U nastavku će biti prikazane neke od njegovih najznačajnijih opera, koje se mogu podeliti u tri kategorije, a to su: opera serija, opera bufo i zingšpil opera. Iz svake kategorije biće ukratko hronološki prikazane neke od njih, koje su danas često izvođene i značajnije opere iz njegovog stvaralaštva.

U opere serije spadaju sledeće opere: “Ascanio in Alba” (“Ascanio u Albi”), “Idomeneo” (“Idomeneo”) i “La Clemenza di Tito” (“Titovo milosrđe”). Opera “Ascanio in Alba” napisana je po narudžbini carice Marije Terezije, u dva čina, kao svadbeni poklon njenom sinu. Radnja se dešava u mitskom antičkom svetu, u pastoralnom pejzažu grada Albe. “Idomeneo” je opera u tri čina i Mocart ju je napisao za dvorski karneval, po narudžbini bavarskog kneza. Radnja se odvija na Kritu, nedugo nakon Trojanskog rata. Ovo je njegova prva “velika” opera. Operu “La Clemenza di Tito” Mocart je napisao neposredno pred svoju smrt, povodom svečanog krunisanja cara Leopolda II. Opera je sastavljena iz dva čina i kroz nju se dramatizuje neobična ličnost rimskog cara Tita, prvo nemilosrdnog vojskovodje, a kasnije milostivog vladara. U nastavku su prikazane neke od poznatih arija iz ovih opera.

Arija Venere iz opere “Askanio u Albi”:

Arija Ilie iz opere “Idomeneo”:

Arija Sekste iz opere “Titovo milosrđe”:

Među opere bufo se ubrajaju “Le nozze di Figaro”(“Figarova ženidba”), “Cosi fan tutte” (“Tako čine sve”) i “Don Giovanni” (“Don Đovani”). Opera “Le nozze di Figaro” sastoji se iz četiri čina. Ona nas uvodi u priču o slugi Figaru i služavki Suzani, njihovoj nameri da se venčaju, kao i grofu Almavivu koji želi da, uprkos tome, pridobije Suzanu. Cela opera zasnovana je na jednom danu, danu venčanja Figara i Suzane. Nakon nekoliko komičnih osvetničkih zapleta, opera na kraju rezultira oprostom i srećnim završetkom. Ova opera bila je prva saradnja Mocarta i pozorišnog pesnika Lorenca da Pontea, a libreto je pisan prema drugom delu Bomaršeove pozorišne triologije “Seviljski berberin”. Dalje, što se tiče opere “Cosi fan tutte”, Mocart ju je napisao u dva čina, a radnja govori o dvojici mladića koji testiraju vernost svojih verenica. Muzika ove opere pokazuje uzdržanost i ravnotežu koji su karakteristični za Mocartov kasniji stil, i donosi psihološku složenost i dubinu osećanja. Opera “ Don Giovanni” vodi nas u Sevilju i vreme XVII veka, i temelji se na legendi o Don Đovaniju (ili Don Žuanu), koja je često bila obrađivana kroz mnoga umetnička dela. Ova opera Don Đovanija predstavlja kao beskupuloznog ženskaroša koji je spreman da čini mnoge gnusne radnje, kako bi došao do onoga što želi. Opera se sastoji iz dva čina i Mocart ju je okarakterisao kao “dramma giocoso”, to jest kao “veselu, vedru dramu”. Uprkos tome što se ova opera svrstava u bufo tip, ona u sebi sadrži puno dramskih trenutaka, i čini je kombinacija elemenata ozbiljne i komične opere. Ova karakteristika ukrštanja žanrovskih elemenata različitih operskih tipova svakako je i karakteristika Mocartovih poznih opera.

Arija Suzane iz opere “Figarova ženidba”:

Arija Despine iz opere “Tako čine sve”:

Duet Don Đovanija i Zerline iz opere “Don Đovani”:

U treću kategoriju, zingšpil operu, ubrajaju se opere kao što su: “Bastien und Bastienne” (“Bastijen i Bastijena”), “Die Entführung aus dem Serail” (“Otmica iz saraja”) i “Zauberflöte" (“Čarobna frula”). “Bastien und Bastienne” je jedna od Mocartovih najranijih opera. Napisao ju je sa samo dvanaest godina, u jednom činu, i često je namenjena najmladjoj publici, deci. Radnja prati Bastijenu, pastiricu zaljubljenu u Bastijena, koja čini sve da ne izgubi svog voljenog. Druga opera “Die Entführung aus dem Serail” smatra se prvom zrelijom Mocartovom operom. Radnja se tiče heroja Belmontea koji, uz pomoć vernog sluge Pedrilja, pokušava da spase svoju dragu, Konstancu, iz saraja turskog paše Selima. Opera je veselog karaktera i inspirisana je kulturom Otomanskog carstva. Sastavljena je iz tri čina. Ono što je na neki način izdvaja od drugih opera jeste to što ime “Konstanca” nije bilo slučajno, već je bilo vezano za Konstancu, Mocartovu buduću ženu. Na radnju opere Mocart je preneo elemente iz svog privatnog života, zanosnu ljubav koju je prema Konstanci osećao. Treća, opera “Zauberflöte”, prva je velika opera koju je Mocart napisao na nemačkom jeziku. Sastoji se iz dva čina i dramska radnje je zasnovana na fantastičnoj priči koja se događa negde u dalekoj zemlji iz bajke. Sadržaj je prožet borbom izmedju dva sveta, sveta dobra kojim vlada Sarastro i sveta zla kojim vlada Kraljica Noći.

Arija Bastijene iz opere “Bastijen i Bastijena”:

Arija Konstance iz opere “Otmica iz saraja”:

Arija Kraljice Noći iz opere “Čarobna frula”:

 

Jovana Krstić, solo-pevanje, IV razred SMŠ                                                                                                                                                                                                                                               klasa: prof. Ivana Tasić