Rekvijem za Balaševića

Đorđe Balašević (1953-2021) je bio jedan od najpoznatijih srpskih kantautora bivše Jugoslavije.

Rođen je i napustio je svet u Novom Sadu, ostavivši za sobom mnoga dela i pesme od kojih su najpoznatije: "Ringišpil" , "Ne volim januar", "Lepa protina kći", "Provincijalka" itd. U većini njegovih pesama muzika je bila naizgled jednostavna, iako je zapravo u toj jednostavnosti i čistoti stila, kao i u preciznosti aranžmana i bila njena najveća vrednost. Žanrovska određenost uvek je pratila tekstualni predložak (ako je pesma bila u country stilu kao npr: "Boža zvani Pub" ili "Citron pesma", muzika je zvučala kao country. Pesme "Slabo divanim Mađarski"; "Budimpeštanski sneg" i druge imaju mađarski ritam i prizvuk tradicionalnog mađarskog melosa).

"REQUIEM" je jedna od najznačajnijih Balaševićevih pesama. Njen naziv se odnosi na raspad Jugoslavije, pa tugu i nostalgiju za jednom velikom državom oslikavaju kako tekst, tako i muzika. Ova pesma je specifična jer počinje kao balada, ali dalji razvoj aranžmana nam nudi bogat muzički oblik. U početku je strofa praćena samo klavirom i gudačima, da bi se ritam, kroz uvođenje bubnjeva, pojavio u drugoj strofi i razvijao u uzlaznoj liniji sve do kraja. U poslednjem refrenu uveden je i hor i to u potpuno klasičarskoj harmoniji i slogu. Na kraju, pesma se završava instrumentalom koji je raspisan u pravom baroknom stilu. I kao nekakva koda, kraj pesme je strofa praćena samo klavirom, što donosi smiraj posle raskošnog aranžmana. Ova molska pesma, opet barokno, završava u duru, pikardijskom tercom.

 

 

Upravo zbog ovakvog vođenja aranžmana od početka do kraja i klasičarskog pristupa muzici, ova pesma zaslužuje važno mesto u stvaralaštvu popularne muzike 20. veka. Balaševićevo stvaralaštvo često se olako ocenjuje samo preko njegovih fantastičnih tekstova, koji su , svaki za sebe, jedan mali roman ili film. Muzika se ostavlja u drugom planu. Vreme će, siguran sam, pokazati da je i muzika koja je nastajala inspirisana tako neverovatnim tekstovima, bila vredna pažnje i analize.

"Rekvijem" je samo jedan od, ili možda najsjajniji primer kako se i popularna muzika može tretirati na klasičan način i biti vredna pažnje ili analize nas koji se klasičnom muzikom bavimo. Nadam se da će ovaj kratki prikaz jedne od Balaševićevih pesama navesti neke od čitalaca da je poslušaju, a onda čuju i neke druge njegove pesme. To iskustvo će ih sigurno oplemeniti.


Filip Savić, klavir, II godina SMŠ
klasa prof. Sandra Predojević Babić

  • Datum pisanja: .

Музичка школа Др Војислав Вучковић
Кондина 6, 11000 Београд
Тел/факс: 011 3241-169
Е-пошта: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.