Veliki jubilej Narodnog pozorišta - 100 godina baleta u Srbiji

Nedavno je obeležena stogodišnjica beogradskog baleta grandioznom baletskom predstavom Gusar, ili Le Corsaire.

Ovaj događaj je privukao pažnju, kako zbog premijernog izvođenja zahtevnog baleta, koji je naša publika prvi put imala prilike da vidi u integralnoj verziji, tako i zbog sećanja na istoriju baleta Narodnog pozorišta.

Iako klasičan balet kakav danas poznajemo potiče sa francuskog dvora, iz vremena Luja XIV, za početak i razvoj ove umetnosti u Srbiji su bili zaslužni ruski uticaji. Naime, kako je Rusija prolazila kroz teška vremena tokom Prvog svetskog rata, neki ruski umetnici su imigrirali u Srbiju. To se ispostavilo kao vrlo pogodna stvar za kulturu Srbije, s obzirom da se 20-ih godina prošlog veka oformio prvi baletski ansambl. Veliki doprinos je dala Jelena Poljakov, od čijeg dolaska na mesto šefa beogradskog Baleta su po prvi put izvođene samostalne baletske predstave. Tako je prva baletska predstava ove vrste, čiji se repertoar sastojao od odlomaka iz baleta Krcko Oraščić, Šeherezada i Silfida odigrana 19.marta 1923. godine, što se uzima za zvaničan početak našeg baleta.

Nadalje su beogradsku baletsku scenu krasile klasične i moderne baletske predstave- Labudovo jezero, Kopelija, Rajmonda, Žar ptica, Petruška, Danfis i Kloe, samo su neke od predstava izvedenih tokom 20-ih i 30-ih godina 20. veka. To su bile godine slave Nataše Bošković, prve, i po mišljenju mnogih, najveće srpske balerine, koja je svoje umeće pokazivala na brojnim inostranim pozornicama. U ovom periodu su se takođe razvile i glumačko-baletske škole, koje su bile vrlo značajne za razvoj srpskog baleta.

Na žalost, dolaskom Drugog svetskog rata je značajno sabotiran baletski ansambl, koji je čak i prestao sa radom u tom periodu. Od kraja ovog rata, beogradski balet se vraća gotovo na početak svog razvoja, s obzirom da mnogi umetnici, kako ruski tako i srpski, odlaze u inostranstvo.

Bez obzira na sve teškoće, beogradski balet doživljava svoje zlatno doba, koje je obeležila celovita postavka Ohridske legende Stevana Hristića, stvaralaca našeg najznačajnijeg nacionalnog baleta. Naši umetnici su bili česti izvođači na svetskim scenama, sa zavidnim repertoarom koji je u to vreme išao od tradicionalnih klasičnih dela, preko neoklasičnih, savremenih i onih inspirisanim našim igračkim folklorom.

Odlomci iz baleta "Ohridska legenda":

Balet je generalno jedan od najznačajnijih aspekata kulture koji nosi sa sobom bogatu istoriju. Za Srbiju je početak baleta pre sto godina bio od neprocenjive vrednosti. Veliki jubilej nosi sa sobom priče o uspesima i padovima beogradskog baleta, ali je povrh svega dokaz o njegovoj kulturnoj vrednosti, kako za državu, tako i za čitavu naciju.

Bojana Suđić , klavir, IV godina SMŠ
klasa prof. Olja Rajković