Skip to main content

Kontrabas

Kontrabasi u orkestru

Ovaj instrument vodi poreklo iz petnestog veka iz Italije gde je i nazvan Contrabasso. Pripadao je grupi starih instrumenata (violamа da gamba) koji su se za vreme baroka koristili da obogate harmonsku pratnju svojom bojom. Kontrabas je tada svirao istu deonicu kao i čelo samo za oktavu niže. Često je i dan danas tako. On je standardni član gudačke sekcije orkestra, zajedno sa violinama, violama i violončelima, a kompozitori ga koriste u orkestarskim, koncertantnim, kamernim i solističkim delima u zapadnoj klasičnoj muzici. Kontrabas se koristi i u nizu drugih žanrova, kao što su džez, bluz i rokenrol…
Kontrabas je najmanje poznati gudački instrument i zato se o njemu često misli kao o ogromnoj violini ili većem violončelu. Njegova građa, u principu, jeste ista kao i kod violine samo je znatno veći i štimuje se isključivo pomoću čivija, a ima i nožicu kojom se oslanja na podlogu, kao violončelo. Ali kontrabas ima mnogo dublji registar i drugačiju boju od svojih manjih "rođaka".

77 Kontrabas delovi
U početku su kontrabas pravili sa 3 žice, a kasnije sa 4, što je danas uobičajeno. Ponekad se koristi i onaj sa 5 žica, ali samo u orkestru. Postoji i veća vrsta kontrabasa koji se zove oktobas. On je visok oko 3,5 metara i svira se pritiskom na pedale koje imaju mehanizam za pritiskanje žica. Njegovi tonovi idu niže nego što čovek može da čuje, pa se ponekad čuje samo škripa ili brundanje.
Gudalo za kontrabas je, u poređenju sa onima koje koriste drugi gudački instrumenti, najteže ali i najkraće. Možemo ga držati na dva načina: "nemačko" gudalo je potpuno u šaci koja je sa strane, a "francusko" se drži odgore kao kod ostalih gudača. Kontrabas možemo svirati i u sedećem i u stojećem položaju. Mada se u orkestru praktikuje sedenje, u solo nastupu izvođači sami odlučuju šta im je prijatnije.

78 nemacko drzanje gudala

79 francusko drzanje gudala

Najpoznatiji kompozitor za kontrabas je bio Đovani Botesini (1821 - 1889). Njegova dela se smatraju najvirtuoznijim ali i najtežim. Možemo reći da je on je bio Paganini na kontrabasu. Posle njega kontrabas je postao mnogo poznatiji i sviraniji. Neke od najboljih kompozicija ovog italijanskog romantičara su Tarantela, Koncert ala Mendelson, Koncerti u ha-molu i fis-molu (koji je verovatno i najteži).

80 Bottesini
Danas ima puno virtuoznih kontrabasista, ali, po mom mišljenju najbolji među njima je bio Rinat Ibrahimov. Rođen u Rusiji, sa 16 godina je počeo da svira kontrabas, ali pre toga 10 godina svirao violončelo. On ima jedan izvanredan snimak Botesinijevog koncerta u ha- molu, i velika većina basista će reći da je bio jedan od najboljih. Nažalost, preminuo je 2020. godine, ali je za sobom ostavio brojne snimke. Od najpoznatijih pomenimo i Gerija Kara i Dominika Vagnera, jednog od najboljih mlađe generacije.

Kada pričamo o kontrabasu svakako moramo da pomenemo Basomaniju. To je jedan mali, ali za našu sredinu važan, festival koji se održava svake godine na FMU u Beogradu. Počinje masterklasom na koji mogu da dođu i srednjoškolci i studenti, a svake godine se menja profesor koji ga vodi. Ove godine je to bio Ivan Kitanović, prošle Rik Stotjin,… Pored masterklasa uvek bude priređeno i nekoliko koncerata, kao što su koncert profesora koji je vodio masterklas, koncert studenata i đaka, a poslednjih par godina i koncert bivšeg studenta fakulteta Filipa Dokljanova. Atmosfera na Basomaniji je uvek odlična, pre svega zahvaljujući profesoru FMU Slobodanu Geriću koji uvek ume da stvori vedar duh među prisutnima. Basomanija se uvek održava u decembru, a 2023. godine je održana 32. put.

81 Basomanija 2023 plakat

Luka Baštanin, kontrabas, III godina SMŠ
klasa prof. Miladin Stojković

  • Датум креирања: .